Звезда је рођена! - 2. део
Хризостом Јевић постао је познат српској јавности пре пар година, када га је мутна вода избацила на површину, тј. на прве странице дневне штампе, поводом батина које је добио у своме двору. Изударао га је његов свештеник зато што му Хризостом није дао канонски отпуст, али тај податак је брижљиво филтриран у медијима. Медији су приказали Хризостома Јевића као мученика, а о његовом мучитељу нису рекли ни реч - наводно, ухапшен је један осумњичени, и даље од тога ништа није процурило у медије. Такво филтрирање података има своју цену, и ту цену је Хризостом морао платити прошле године, када је изабран да одради најпрљавији посао Синода у читавој историји постојања Синода. Наиме, одређен је да он буде председник "Синодске комисије за пријем обновљених објеката СПЦ у Призрену".
Цела прича се врти управо око тог Хризостомовог ангажмана. И његова писма владици Артемију представљају само наставак тог ангажмана.
"Обнова порушених објеката по Меморандуму" спада у приоритетне циљеве америчких и европских окупационих снага на територији Србије. То је много пута јавно потврђено и у Стејт Департменту, и у Бриселу, и у Америчкој амбасади у Београду. Приоритетни циљ англосаксонских окупатора је да се Срби протерају са Косова. Тај циљ је после Другог светског рата успешно остваривао Јосип Броз Тито забраном повратка исељених Срба, а одмах после његове смрти покренуте су "иредентистичке" демонстрације на Косову, тј. почела је следећа фаза у протеривању Срба. Како се Русија повлачила пред америчком експанзијом, тако је и протеривање Срба са Косова постајало све интензивније. Наталија Нарочницка пише:
У Чеченији су стављени на коцку 200-годишње државно деловање Русије на Југу, њено присуство на Црном мору, војно-стратешка равнотежа у Средоземљу, судбина Крима, Закавказја (пре свега Јерменије и Грузије), будућност источнохришћанског света, свих који теже Русији на Кавказу и иза његовог гребена. Симптоми су - оживљавање активности, које су стимулисане од стране Истамбула у тренуцима пораза федералне војске у Чеченији: кримско-татарске демонстрације у Феодосији после бруке у Буђоновску, конфликти на Кипру после предаје Грозног у августу 1995. На крају, после добровољне, непромишљене и бесмислене капитулације Русије у Хасавјуртским споразумима, како је и требало очекивати, почео је нови чин драме на православном простору - побуна Албанаца на Косову и потпуна дестабилизација у Дагестану, који умало није поновио судбину Чеченије. Дакле, војно-политичка осовина САД - Тел-Авив - Турска једним крајем се ослања на Балкан - Босну, другим - на Кавказ.
Фазе су смењивале једна другу, и тако се дошло до Кумановског споразума, по коме је српска војска коначно пристала да напусти Косово, а заједно са војском кренуло је и српско становништво. Оно што је остало Срба, то је или побијено или сатерано у резервате, по већ опробаном англосаксонском рецепту.
Одмах је започела нова фаза у отимању Косова - отуђивање српских светиња. Ко обнови порушене светиње, тај ће стећи право да их третира као своје власништво. То је суштина читаве "обнове по Меморандуму", и зато је владика Артемије поставио на епархијском сајту текст "Меморандумска обнова не даје никаква права актерима обнове". Хризостом Јевић је скочио као опарен и одмах реаговао на овај текст грубим вређањем владике Артемија.
Хризостом Јевић сам по себи не заслужује да му се посвећује посебна пажња, али интереси које он изражава далеко превазилазе његову личност и одражавају се у њему много очигледније него у другим посленицима глобализма, као што људски глас јаче одјекује у празном бурету. Или још сликовитије речено: свим глобалистима смрде ноге, а само Хризостом Јевић је био довољно глуп да се изује.
Стога ћемо посебну пажњу посветити садржају Хризостомових писама, јер се из њих може боље сагледати и разумети читав процес отуђивања Косова од Србије.
* * *
У ком својству је Хризостом писао владици Артемију? Као члан Синода? Свакако није у својству члана Синода, јер Синод најпре мора да заседа, па кад у предвиђеној процедури донесе неку одлуку, онда ту одлуку званичним путем упућује дотичном епископу. Наравно, сви знамо да је то само мртво слово на папиру. У реалном животу ствари стоје овако - најпре Амфилохије објави вољу својих евроатлантских послодаваца, затим се та Амфилохијева изјава провуче кроз седницу Синода, и на првом заседању Светог Архијерејског Сабора та одлука постаје саборска. У сваком случају, ни у овој процедури нема места за Хризостома Јевића.
Као председник "Синодске комисије за пријем обновљених објеката СПЦ у Призрену"? У коментарима испод Политикиног чланка на ову тему неко је покушао да одбрани Хризостома Јевића, па је написао да Хризостом пише Артемију као председник Комисије. Ни у тој функцији Хризостом не може изражавати своје личне ставове док претходно Комисија у законској процедури не утврди чињенично стање и донесе заједнички став, али и тај став не доставља владици Артемију, него Синоду на разматрање (синодска комисија је одговорна Синоду, наравно), а Синод на својој седници доноси свој суд, и уколико питање није у ингеренцији Синода, онда Синод прослеђује предмет Сабору. Осим тога, синодска комисија је одавно обавила свој једнократни посао "пријема обновљених објеката у Призрену", па самим тим она више и не постоји.
Као епископ? Из писма се види да је писано мејлом, нема заглавље и печат, нема деловодни број под којим је заведено у епархијској архиви... То није званично писмо којим се један епископ обраћа другоме.
Као лојални грађанин Федерације Босне и Херцеговине? Е то је већ сасвим могуће. Са позиција лојалног грађанина "БиХ-не" Хризостом Јевић поручује канонском Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском Артемију да се објекти СПЦ на Косову морају третирати као да су ван граница Републике Србије. И као пример и образац наводи своје искуство из хрватско-муслиманске Федерације БиХ-не.
Чувала нас је полиција Федерације БиХ-на. Међу њима било је и срба, али већина су били муслимани. Ми нисмо испитивали њихову прошлост, нити смо себи допустили да локалној или кантоналној власти постављамо питање, то нам ни на крају памети није било, гдје су ови плицајци били у току рата у БиХ-ни?
Дакле, владика Артемије не треба да пита локалну косовску власт шта су чланови УЧК радили за време погрома српског становништва и уништавања српских светиња - то не треба ни на крају памети да му буде. Напротив, треба са њима да успостави "диван контак", јер су чланови УЧК вјернији владици Артемију неголи српски полицајци.
Умјесто тога ми смо успоставили диван контак са истима и они су нам вјернији неголи онај који ме је ''чувао'' док су ме криминалци давили.
Али владика Артемије уопште и не пита "локалну власт" шта су радили чланови УЧК за време погрома, јер он ДОБРО ЗНА шта су они тада радили. У томе и јесте ствар, што цео српски народ и цео свет добро зна шта су они радили за време погрома. УЧК је још пре погрома била на међународном списку терористичких организација, а саму "локалну власт" чине највећи терористи и организатори погрома.
Не сумњамо, међутим, да би лојални грађанин БиХ-не био исто тако лојалан гранђанин Косова и као епископ би успоставио са Рамушем Харадинајем диван контакт и одличну сарадњу. Један такав лојални грађанин већ одавно седи у Дечанима и чека да постане Епископ рашко-призренски. Уочи сваког сабора Теодосије Шибалић најављује свој долазак на чело Епархије рашко-призренске. Недавно је овом лојалном грађанину Косова у посету дошао Борис Тадић, али не званично у својству председника Србије, него у приватну верску посету као обичан грађанин друге државе. Тако га је "локална власт" на Косову пустила да уђе, и тако се он понашао у Дечанима, а све у организацији Хавијара Солане и Нато-алијансе. Био је то први корак у развоју добросуседских односа између Србије и њене окупиране територије. Мали корак за Бориса Тадића, али велики за човечанство.
Хризостом Јевић се не задржава на сопственом искуству лојалног грађанина Федерације БиХ-не. Он иде још даље, па замишља шта би се догодило
кад би Патријарх Јерусалимски изјавио: не прихватам да ме прате чувари муслимани, јеремени итд, итд, -шта би било од Јерусалима? То би изазвало несагледеве последице по опстанак Јерусалимске Патријаршије.
И не само да замишља, него и делима потврђује своја замишљања. На поклоничком путовању у Јерусалим, приликом посете синагоги, Хризостом Јевић је за сваки случај турио на главу јеврејски ћулаф, да не би неко, не дај Боже, помислио да он инсистира на ратној опцији!!!
Као да каже: "Сликајте ме са јеврејском капицом на глави, да осигурамо опстанак Бихаћко-петровачке епархије". Ето како он мисли на своју епархију чак и кад је дале ко од ње. А владика Артемије "нема храбрости да се ухвати у коштац са проблемима своје Епархије" и зато никада не ставља на главу бели албански ћулаф, што ће му се неизоставно вратити као велики бумеранг, тј. заузврат ни албанске хоџе неће да стављају на главу српску шајкачу или православну камилавку, а то је недопустиви ексклузивизам који може да доведе у питање опстанак било које Помесне Цркве. Погледајте са каквим чуђењем гледа Хризостом човека који кроз синагогу хода у жутом качкету:
Као да каже: "Овај није нормалан. Хоће да изазове међународни конфликт. Кад би сви били овако паметни као ја, свет би почивао у миру. Шта ме кошта да ставим јеврејску капицу? То је мали корак за мене, а велики за човечанство".
Своју памет Хризостом Јевић је најбоље посведочио у следећем антологијском расуђивању:
Зар ви не знате како функционише сваки одблик државне власти - локалне или регионалне? На једном простору независно ко га тренутно контролише,- да ли државна, да ли покрајинска, да ли општинска полиција(регуларна или нерегулатна) не може доћи до преклапања функција и одговорности.
Понављамо Хризостомову мисао: на једном простору не може доћи до преклапања функција и одговорности, и то је разлог зашто треба признати косовске институције, тј. независност Косова.
Ко би требо ибезбјеђивати светиње Косова и Метохије? Ко?,- ако не полиција једног мјеста ма како се она звала. То је свуда у свијету. Живо нас интересује: ко би то тербо чувати светиње косова, ако не полиција!!!
И нас живо интересује да нам владика Хризостом Јевић одговори на питање (сачуваћемо његов правопис, да би нас боље разумео): Ко би требо ибезбјеђивати поштовање Устава Србије? Ко?,- ако не полиција једне земље и војска једне земље? То је свуда у свијету. Живо нас интересује: ко би то тербо чувати Устав Србије, ако не војска и полиција!!!
Да ли је то реално овог момента. Ако није, шта нам онда остаје? МУДРОСТ!
Добро, ако то у овом тренутку није реално, онда нека полиција учини оно што јесте реално - нека ухапси Хризостома Јевића чим крочи на нашу територију. А ако неће да крочи, онда нека Србија тражи од БиХ-не његово изручење. Знамо да БиХ-на неће изручити свог грађанина Србији, али ипак би требало тражити његово изручење, колико да остане забележено у летопису историје за будуће генерације.
Наравно, ово је била само неслана шала. Кад би Србија могла да хапси и кажњава због антисрпског и антиуставног деловања, онда не бисмо ни знали да међу нама има таквих ликова какви су Хризостом Јевић, Григорије Дурић, Ненад Чанак, Чеда Јовановић... А кад би нам неко причао о њима - мислили бисмо да нам препричава неки цртани филм.
Хризостомови политички ставови су на интелектуалном нивоу америчких цртаних филмова. Њихово основно гесло је: "ако не можеш да их победиш, ти им се придружи". Разни окупатори су протутњали овим просторима, јер ко год је са Истока освајао Запад, или са Запада освајао Исток, увек је најпре морао да освоји Србију. Кад смо могли хлебом и сољу да дочекамо Турке и Швабе, зар ћемо сада ускратити гостопримство Американцима? Чим су људи заузели Косово, значи да им оно због нечега треба. Лепо су нас бомбардовали, поклали, прогнали, затровали, и учинили све што је у њиховој моћи да нас сатру, затру и униште. И кад су се већ толико потрудили, и коштало их је ђаво и по, нећемо ваљда ми, Срби, да будемо толико незахвални, па да им стварамо проблеме и опет изазивамо светске ратове?! Аман-заман, докле више?!
Да ли је Христос био искључив према становницима Декаполиса? Да ли је презрео блудницу? Да ли је проклео демонизованог? Боже сачувај. Супротно од тога он их је све призвао ксеби, излијечио их и избавио од власти вражије.
Тако и ми не треба да презиремо Американце и Енглезе. Америка и Енглеска биће земља пролетерска, тј. неће имати где главу да склоне. Зато ми треба да им поклонимо Косово, па нека тамо склоне све своје нуклеарне бојеве главе. Не треба да презиремо наше окупаторе, и Боже сачувај да их проклињемо! Треба да их све призовемо к себи, да их излечимо од мржње према нама и избавимо од наше власти на свим окупираним територијама. Нит је било, нити може бити - једна земља, а два господара. Према томе, да не би случајно дошло до некаквог двовлашћа на Косову, тј. до преклапања функција и одговорности регуларне и нерегуларне полиције, признајмо нерегуларну власт, признајмо незаконите институције, признајмо независност Косова. Ако већ морамо да прекршимо и погазимо неки Устав, онда је боље да погазимо наш, српски Устав, него њихов, шиптарски.
Тако изгледа расуђивање једног лојалног грађанина муслиманско-хрватске федерације БиХ-не. Кад би се цело његово расуђивање морало свести на једну реченицу, онда бисмо га овако изразили: "Придружимо се Англосаксонцима у њиховој праведној борби за Косово".
Владика Артемије неће да им се придружи, и у томе је проблем. Он упозорава да незаконита обнова порушених светиња не даје никаква права актерима те обнове, тј. да они не могу укњижити обновљене светиње као своје, нити могу располагати њима на основу свога учешћа у незаконитој обнови. На то је Хризостом Јевић скочио као опарен, јер ако не може да се промени власник, који је онда уопште смисао "обнове по Меморандуму"?
Да, смисао "обнове по Меморандуму" је управо тај, један једини: промена власника. Детаљније о томе - у наставку.