Звезда је рођена! - 4. део
У претходном тексту смо за наше црквене глобалисте рекли да су то агенти Стејт Департмента, и они су се одмах побунили, тражећи да их не зовемо тако. У реду, признајемо своју грешку. Хтели смо мало да улепшамо стварност, па смо их зато унапредили у агенте. Кад је човек амерички агент, онда он ради за новац и нема никаквих идејних и моралних ограничења - што му послодавац наложи да ради, то агент и ради. И не занима га да ли је то добро или лоше, него само колико он на том послу зарађује.
О томе Алексеј Ситнин, заменик шефа спољнополитичке службе председника Путина од 2002-2005. г., каже следеће:
Треба рећи да ми често имамо погрешне представе о организацији рада спољнополитичких служби Сједињених Америчких Држава. Оне су уређене по принципу бизнис-корпорација, као што су "Кока-кола" или "Џенерал моторс". Људи који тамо раде доживљавају то као обичан бизнис-пројекат пласмана посебне врсте робе на оно што се зове "Emerging Markets".
То је огроман бизнис, он се мери десетинама милијарди долара, и углавном се, наравно, опслужује из буџета Сједињених Америчких Држава, и у том бизнису су ангажоване стотине хиљада људи по читавој земаљској кугли. Немогуће је у једном потезу зауставити тај бизнис као што је немогуће зауставити рад крупних корпорација.
Потпуно је бесмислено говорити да се они према нама односе добро или лоше. Они се према нама односе као што се "Кока-кола" односи према "Пепси-коли". Она се бори против ње, али апсурдно је рећи да радници "Кока-коле" воле или не воле "Пепси-колу". Пре би се могло рећи да они можда уопште и не пију ни једно ни друго.
Стотине хиљада агената америчке спољне политике по целом свету ради за новац, и није их много брига да ли је супротна страна добра или лоша. И ми смо хтели да наше глобалисте сврстамо у ту категорију, а они кажу: нисмо ми амерички агенти! У реду, прихватамо исправку. Били смо оптимисти, па смо претпоставили да људи раде за новац, привилегије или олакшице, а да их морална страна њиховог бизниса нимало не занима. Стварност је, међутим, много суровија него што смо је ми приказали. Они то не раде за новац, привилегије или олакшице - они то раде из убеђења!
Једно је бити агент Стејт Департмента, а сасвим друго бити ИСТОМИШЉЕНИК Стејт Департмента! Они су истомишљеници Стејт Департмента и сасвим искрено сматрају да је добро то што Америка ради у српским земљама, поготово у срцу српског народа - на Косову и Метохији! Бити истомишљеник ономе ко чупа срце српском народу - то је најдубље дно на које може један крштени Србин да се сроза.
Истомишљеник Стејт Департмента се не постаје расуђивањем. Нико од наших црквених глобалиста неће рећи: "Добро је што су Американци бомбардовали Београд", или: "Исплатило им се што су побили пола милиона ирачке деце". Не, расуђивање о свим тим питањима они препуштају креаторима америчке спољне политике, а сами се концентришу искључиво на врлину послушања. И на том пољу су достигли изванредне резултате - реагују само на две команде: "Кидиши!" и "Игнориши!" Кад америчка администрација каже: "Кидиши!" - они кидишу. Ако каже: "Игнориши!" - они игноришу. И све то - потпуно бесплатно! Ако би им Стејт Департмент понудио новац за њихову делатност, они би се чак и увредили, као што се вређају кад их неко у Србији третира као америчке плаћенике. Они поручују америчком државном врху: "Ми не радимо за вас као што раде стотине хиљада ваших плаћених агената по целој земаљској кугли. Ми вама помажемо као искрени пријатељи и истомишљеници, којих ви немате баш много у свету. Нема потребе да нам дајете новац, јер смо по том питању обезбеђени - издржава нас верујући српски народ. Ви само покажите прстом на кога да кидишемо, а кога да игноришемо, и за остало не брините".
Тирана, 22. април
ХОЋЕ ЛИ АРТЕМИЈЕ ОДЛУЧИВАТИ О ПРИЗРЕНУ?
Не! Овај наслов није циљана сензација за новине, јер после почетка Закона о заштићеним зонама и могућег усвајања Закона о зонама под посебном заштитом историјског центра Призрена, ова метафора из закона може постати практично могућа.
Наравно да се подразумева да епископ Артемије буквално нема ни најмање шансе да буде изабран за политичког руководиоца Призрена, али уколико косовска Скупштина ускоро буде усвојила један закон који је тренутно у припреми (нацрт) онда ће седиште Српске православне цркве у Призрену моћи да има неке компетенције од изузетног значаја које би у великој мери смањиле простор за независно и професионално доношење одлуке једне изузетно значајне општинске институције као што је општинска Дирекција за урбанизам и просторно планирање.
О чему је конкретно реч?
У подршци свеобухватног предлога о статусу Косова (који је сачинио господин Марти Ахтисари) и ослањајући се на Закон о посебно заштићеним зонама...
...и тако даље. Овај текст је објављен на albania.com, и суштина је у томе да план Мартија Ахтисарија треба спроводити селективно, тј. пробрати само оно што одговара шиптарским терористима, и само то реализовати. Одговара им независност Косова, то ће спроводити. Не одговарају им зоне око православних објеката, то неће спроводити. Ионако Ахтисаријев план није прихваћен у Савету безбедности Уједињених Нација, па се све ради "на дивљака". Уосталом, и да јесте прихваћен у Савету безбедности, опет би било исто. Стејт Департмент не поштује никакве јавне документе, па ни документе Уједињених Нација. Документи му служе само као помоћно средство окупације, као алиби за "почетак радова". Могу бити и фалсификовани, као "Цимерманов телеграм", који је послужио као основа за улазак Америке у Први светски рат. Могу бити и одбачени у Савету безбедности, као "Ахтисаријев план", могу бити и прихваћени, као резолуција 1244, могу бити и повучени од стране потписника, као "Меморандум". Свеједно је какав статус има неки документ и шта све у њему пише. Битно је да ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ пише и оно што одговара спољнополитичким циљевима Стејт Департмента, и да се тако у јавности створи утисак о легитимности започетих "теренских радова", тј. духовне и физичке окупације неке територије. А онда ће Американци поступити са тим документом као што су већ навикли да поступају са писаним текстом. Код њих се једно пише, а сасвим друго изговара. Они напишу гомилу сугласника, а затим све то сажваћу па испљуну, и што испљуну - то је амерички изговор. Тако су сажвакали чак и Ахтисаријев план, па што испљуну - то ће се и реализовати на терену. Остало ће прогутати. Исто су урадили и са Резолуцијом 1244. У тој резолуцији пише буквално следеће:
Савет безбедности потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2.
А у "Анексу 2" пише буквално следеће:
Након повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:
везу са међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним присуством;
обележавање/чишћење минских поља;
одржавање присуства на местима српске културне баштине;
одржавање присуства на главним граничним прелазима.
И после овога Хризостом Јевић са узвицима запрепашћења пита владику Артемија:
Ко би требо ибезбјеђивати светиње Косова и Метохије? Ко?,- ако не полиција једног мјеста ма како се она звала. То је свуда у свијету. Живо нас интересује: ко би то тербо чувати светиње косова, ако не полиција!!!
Ако Хризостома стварно "живо интересује ко би то тербо чувати светиње косова", нека погледа одлуку Савета безбедности. Тамо ће задовољити своју знатижељу. Светиње Косова и Метохије треба да обезбеђује српска војска и полиција.
"Игнориши!" - командује Стејт Департмент, и сви његови истомишљеници у Српској Православној Цркви сложно игноришу Савет безбедности Уједињених Нација и његове одлуке.
Што важи за "Ахтисаријев план" и "Резолуцију 1244", то важи и за све остале документе које експлоатише америчка администрација, па самим тим важи и за Меморандум о обнови порушених објеката на Косову. У том Меморандуму такође стоји један уступак српској страни, а то је да Шиптари не могу учествовати у обнови порушених српских светиња. У петој тачки Меморандума пише:
Комисија ће објавити глобалне тендере како би привукла фирме које имају искуства у изградњи и обнови православних цркава и споменика. Такве квалификације и искуство биће суштински услов за неку фирму да добије тендер.
Значи, ако би се испоштовао Меморандум, ниједна шиптарска фирма ни под каквим условима не би могла добити ниједан посао на обнови ниједне српске светиње. То даље значи да је Шиптарима онемогућено, односно забрањено обнављање српских светиња по Меморандуму. То је и Сабор СПЦ потврдио одлуком о прихватању Меморандума.
Али тај један уступак може и да се занемари приликом реализације. Оно што је Амфилохије од самог почетка говорио да неће бити, а владика Артемије да ће бити - било је. Американци су и Меморандум сажвакали, а оно што су испљунули на терену уопште није идентично са писаним документом. Обнову српских светиња вршиле су УПРАВО шиптарске фирме, супротно одредби Меморандума.
УПРАВО то је и био главни циљ Меморандума - да "независна држава Косово" сама финансира и гради православне храмове на "својој" територији. Нема везе што је сав новац добила од земаља Нато-алијансе, ипак је сав тај новац предат на управљање "Привременим институцијама самоуправе" Косова (ПИСУ), а не институцијама Српске Православне Цркве или државе Србије.
Уступак у петом члану Меморандума је само формалан, само мртво слово на папиру. Какав уступак, и уопште какав документ може обавезивати организацију чији руководилац у склопу редовних активности обавештава светску јавност да се исплатило побити пола милиона ирачке деце?
У мишоловку мора да се стави бар једно парче сланине. Тако и документ који олакшава окупацију мора да садржи бар један уступак окупираном народу. Тај уступак се неће поштовати (то се подразумева), то је само материјал за реторику којом ће се затупити оштрица народног отпора.
На пример, у случају Ахтисаријевог плана истомишљеници Стејт Департмента у СПЦ говорили су: "Тачно је да Ахтисаријев план има много недостатака, али он ипак води рачуна о српској културној баштини, јер предвиђа заштитне зоне око српских светиња". У случају Меморандума говорили су: "Меморандум није у супротности са српским националним интересима, јер тамо пише да Шиптари не могу градити наше светиње". Амфилохије је чак јавно обећавао да Шиптари неће градити српске светиње.
Касније, када се испостави да се тај један једини уступак не поштује и не спроводи на терену, истомишљеници Стејт Департмента у Српској Цркви користе следећу реторику: "Истина је да у обнови српских светиња по Меморандуму има недостатака, али то су ипак ситни недостаци у поређењу са великим послом који је урађен, и они не смеју довести у питање саму обнову и сам Меморандум". Тако и томе слично је говорио Иринеј Буловић када је претходна влада Србије у сарадњи са Епархијом рашко-призренском објавила књигу "Неодржива обнова", где су катастрофалне последице "обнове" приказане и црно на бело, и у пуном колору.
Не треба да ситничаримо - од тринаест тачака Меморандума само једна није испоштована, а све остале јесу. Према томе, генерално гледано, може се рећи да је обнова успела. А та једна тачка је био једини уступак Србима!
Са правног аспекта, ако није испоштована једна тачка, онда није испоштован цео документ. Другим речима, дошло је до злоупотребе документа и учињено је безакоње. И после тога Хризостом Јевић пише:
Ви знате да је свијете, па чак и Хашки трибунал, прихавтио принцип индивидуалне одговорности, а одбацио модел колективне одговорности по којој би народи и државе, а не појединци, били одоговорни за злочине учињене у Хрватској, Босни и Херцеговини те Косову и Метохији. Ви пак ИНСИСТИРАТЕ НА КОЛЕКТИВНО ОДГОВОРНОСТИ. Пазите на чему инсистирате!!!
Само идиот може искрено да се позива на Хашки трибунал када говори о индивидуалној одговорности за злочине почињене на Косову и Метохији. И то не обичан идиот, него морално посрнули идиот. Ипак, за Хризостома се не може рећи да је идиот, јер његове речи уопште нису искрене. Оне су само реакција на команду "Кидиши!"
Ми смо већ предлагали да се Хризостом Јевић ухапси чим крочи на територију Србије, и то због изјава усмерених на разбијање суверене државе. Сада бисмо могли да допунимо предлог - да се не пушта из самице све док не одговори на једно просто питање:
КОЈИ ПОЈЕДИНАЦ сноси индивидуалну одговорност за злочине почињене на Косову и Метохији?
Да није можда Рамуш Харадинај? Њега је Хашки трибунал ослободио индивидуалне одговорности. Кад је и последњи сведок убијен Харадинај је пуштен на слободу у недостатку сведока. Није база Бондстил стационирана на Косову ради украса, него да пружа логистичку подршку својим агентима и истомишљеницима. У Приштини седи агент Рамуш Харадинај, у Београду седи истомишљеник Амфилохије Радовић. Није случајно што је Харадинај био "председник владе Косова", а Амфилохије "председник црквене владе" када је потписан "Меморандум о разумевању" (разумеју се они врло добро, у то нема никакве сумње).
Стварно, који појединац сноси индивидуалну одговорност за злочине почињене на Косову и Метохији?
Да није можда Агим Чеку? Њега јури Интерпол, и због тога је протеран из Колумбије, али он је после тог протеривања дао изјаву за Би-би-си и лепо објаснио да није крив, рекавши: "Имам позитивне одговоре из Хага". Дакле, ни он није појединац који сноси индивидуалну одговорност.
Да није можда Фљорим Ејупи? Њега је Унмик првобитно осудио на 40 година затвора због терористичког напада у коме је погинуло 12, а рањено 10 путника српске националности. Али чим је Еулекс дошао на Косово, одмах је по кратком поступку ослободио Ејупија "због недостатка доказа".
Поготово је пикантно што се на индивидуалну одговорност позива Хризостом Јевић, који неће да каже ко га је претукао у његовом двору, и ко му је покрао "све живо". Зар не би требало да Хризостомов давитељ и пљачкаши као појединци сносе индивидуалну одговорност? Ми уствари и нисмо толико знатижељни, али због народа би било боље да се објаве имена криминалаца, поготову када је крађа у питању, јер мистериозан нестанак новца из епархијске касе без проналажења и кажњавања кривца упућује на мисао да је можда сам епископ покупио тај новац. Тако је својевремено опљачкан и двор Јована шумадијског, па се не зна ко је починилац. И зато, да људи не би свашта помишљали, најбоље је да сви знамо ко сноси индивидуалну одговорност за тај криминални чин.
Ко сноси индивидуалну одговорност за кршење Меморандума? Шиптарске фирме су обнављале српске православне светиње упркос сасвим јасној одредби Меморандума.
Ко сноси индивидуалну одговорност за кршење Резолуције 1244 Савета безбедности?
Ко сноси индивидуалну одговорност за убијање деце у Ираку и Авганистану?
На слици их је четворо, а ради се о милионима! Стејт Департмент је званично потврдио да је побијено пола милиона деце у Ираку, и да се то исплатило. Како је могуће говорити о ИНДИВИДУАЛНОЈ одговорности тамо где се барата цифром од пола милиона побијене деце? Стотине милиона грађана САД и МАД плаћају порез да би се та деца могла убијати. И уопште није битно које су националности та деца. Није битно ко је тренутно државни секретар САД. Државни секретари се стално смењују, а деца се стално убијају - милиони деце! КО сноси ИНДИВИДУАЛНУ одговорност за те "исплативе" злочине? Ако буде хтео да одговори на ова питања Хризостом Јевић ће морати добро да напне обе мождане вијуге.
Ево, можемо да му олакшамо посао, и да склонимо у страну сва остала незгодна питања о индивидуалној одговорности, и да поставимо само једно питање: КО сноси индивидуалну одговорност за непоштовање пете тачке Меморандума, по којој шиптарске фирме никако нису могле добити посао на обнови српских светиња? КО сноси индивидуалну одговорност за тај прекршај? Може ли Хризостом Јевић, или било ко од истомишљеника Стејт Департмента да каже име и презиме човека који је одговоран што су шиптарске фирме добиле тендере супротно петој тачки Меморандума? Ово питање није безазлено, јер управо је та пета тачка Меморандума била оно једно парче сланине у мишоловци, тј. подстакла је многе наше архијереје да ипак прихвате Меморандум. И та пета тачка једина није испоштована! Ко је крив због тога?
Да ли Хризостом Јевић зна одговор на ово питање? Вероватно не зна. Истомишљеник Стејт Департмента не мора да троши сопствене интелектуалне капацитете, кад већ у Америци постоји централна агенција која се тиме бави. Од истомишљеника је довољно да исправно реагује на две команде: "Кидиши!" и "Игнориши!" И ето, Хризостом игнорише сва питања индивидуалне одговорности, а кидише на владику Артемија због "инсистирања на колективној одговорности".
Колико је нама познато, владика Артемије никада није "инсистирао на колективној одговорности". Напротив, небројено пута је инсистирао на проналажењу и кажњавању злочинаца, и стално је указивао на то да ниједан починилац није пронађен и кажњен за терористичке нападе на Србе и њихову имовину. И до дана данашњег ниједан починилац није пронађен и кажњен.
Страшне злочине су вршили и врше англосаксонски, исламски и шиптарски терористи на Косову и Метохији, и нико од њих није кажњен. Само се Артемију прети црквеним судом, зато што се Артемије и речима и делом бори за српско Косово. И што је најважније, истомишљеници Стејт Департмента не морају ни да га проналазе, ни да га хватају - он ће сам доћи на Сабор 14. маја.